Милост и милосрђе
Свакодневно примећујемо
око нас богате људе, примећујемо људе средње класе, али примећујемо и оне који
на жалост живе на ивици егзистенције. Њихова патња или бол нас често не дотичу,
некад их приметимо али на њихова запомагања често немамо слуха. Неки међу нама
се и потруде и одвоје нешто ситног новца да им поклоне, али и тада наилазимо на
осуду већине, која нам „скреће пажњу“ речима да они тај новац троше на цигарете,
да тај новац дају неком другом човеку, који их присиљава на такав живот.
Одличан пример
помоћу којег можемо схватити живот деце и људи који су осуђени на такав начин
живота је филм под називом „Slumdog Millionaire“ (https://www.youtube.com/watch?v=JwiU94p9XPA
). Филм прати живот два брата из Индије, који постају сирочад након сурове
смрти мајке. И само сналажљивошћу старијег брата успевају да избегну страшну
судбину која их је чекала. Наиме, да су остали, млађи брат би био ослепљен, или
осакаћен, да би се људи још више сажалили на њега, јер тако може више зарадити кад проси. Цела радња овог фантастичног филма смештеног у Индији је
свевремена и свакако употребљива управо у нашем примеру о којем причамо. Чак и
да деца која траже милост од нас раде за некога, на нама није да судимо, у
нашој држави постоје друге институције које требају тиме да се баве, а не ми
као грађани жељни да учинимо добро дело. На нама је да се потрудимо да га
учинимо, без пуно размишљања о томе, јер што више размишљамо, то се већа буди
сумња, а са њом и наше срце стеже руку милости.
Замислимо да
је цео наш досадашњи живот сан, и да се пробудимо у тмурној реалности, да се
нађемо у кожи некога од њих. Да немамо топлину родитељске љубави, да немамо
разноврсну гардеробу, да немамо увек оброк за јело, да немамо кров над главом. Запитајмо
се како би се осећали? Да ли би поднели такав суров свет? Наш одговор је
вероватно да не би примили са радошћу такву реалност.
Дакле, чинимо
милост колико можемо, чинимо милост и кад видимо да грешимо, па чак и кад нас
неко од оних који траже милост превари. Сјајан пример таквог милосрђа јесте у
животу светог Јована Милостивог, кога један сиротан „вара“ чак три пута,
користећи његову доброту да добије више новца, и на крају на питање његових
помоћника, зашто му три пута даде новац, а тећи пут дупло, он одговара речима: „зар
је на мени да судим, шта ако ме то Христос искушава?“. Он тако одговара зато
што је у сваком немоћном човеку видео део Божије љубави, видео је да свакоме
коме помогне, то је као да самом Христу помаже.
Постоји и још
једна категорија коју ми сами на жалост претварамо у милост, то је када неки
послодавац поседује новац који је дужан као плату свом раднику, а он свесно
задржава тај новац код себе и касни са платом, и тог тренутка њему постаје све
теже да плати радника, јер новац сам по себи у рукама човека похлепног „отежа“
и на тај начин радник и његова породица испаштају. Над таквим људима је још
већа осуда јер не плаћају за поштен рад нечији, и поред радника, испашта и
његова породица, чекајући на „милост“ свог „господара“, ова лажна милост је као
камен о врату онога који себе представља за господара.
Морамо бити
пажљиви приликом помагања и чињења милости, да којим случајем се не погордимо,
да не кренемо свима да причамо о доброти коју учинисмо, јер на тај начин нисмо
ништа друго до обичног галамџије и хвалисавца. Потрудимо се да наша срца никад
не отврдну, наше уши не оглуве, а руке
се не стегну приликом милосрђа. Дајмо све од себе да на правом узору, Христу и
светитељима научимо да „не зна наша левица, што чини десница“.
Аутор:
Милош
Станојевић.