ЦРКВА КАО ПАРОХИЈА
Црква је заједница верних,
призваних и одазваних (на Божији позив), са Богом. Та заједница борави у овом
свету (у простору и времену) и очекује своју пуноћу и истинску заједницу са
Богом у вечности, која ће се остварити коначним Другим доласком Христовим.
Појам
парохије се јавља врло рано у Цркви. Има значење пребивалишта (грч. Παροικια -
пребивалиште). Сам појам је нераздвојно везан за Цркву. С обзиром да живимо у
времену и одређеном простору, сама Црква представља наше пребивалиште, док
ишчекујемо вечност. На тај начин посећујући своју парохијску Цркву ми
освећујемо своје време и простор у коме живимо.
Оно
шта је врло битно нагласити, јесте да се сама парохија састоји превасходно од
народа Божијег који је царско свештенство и неопходан елемент да се Литургија
обави јер без народног ''амин'' свештеничка молитва нема пуног смисла. Народ је
тај који даје валидност једној молитви која је произнета од стране свештеника.
Свештеник је онај који је гарант јединства заједнице и први у заједници (или,
боље речено, заменик првог - епископа) и он у име заједнице приноси молитву
Богу и представља Христа који је Себе принео Оцу за све.
Веома
занимљив пример се десио у IV в. када је била велика расправа око учења Цркве.
Св. Василије Велики је произнео православно славословље за које народ није знао
и народ није хтео да изговори ''амин''. Свети је упорним објашњавањем убедио
народ да је славословље православно и изговореним ''амин'' народ је дао
валидност овом славословљу.
Веома
битан чин у Цркви је и ђакон који је посредник између светиње и народа и онај
који прослеђује светиње народу (грч. διακονος који прислужује, послужује).
Ђакони су ти који говоре народу шта радити у богослужењу (ПАЗИМО, ПРЕМУДРОСТ,
СМЕРНО СТОЈИМО...) и помажу при постављању Трпезе око које се сви сабирамо како
бисмо заједно вечерали хлеб и вино тј. Тело и Крв Христову.
Зато
Литургија треба да буде дело једне аутентичне заједнице и њених чланова. Треба
одговорно да се понашамо према својој парохијској Цркви како би Тело Христово
функционисало јер ако један уд Тела не функционише цело Тело пати.
Милан Марковић